Trka se sastoji od tri različite etape, zvezdasto organizovane, ukupne dužine od oko 220 kilometara. Start i cilj svake etape je Poligon Tresije u Sopotu.

Imajući u vidu da nije u pitanju brzinski reli, svaka posada može biti pobednik!

Takmičari su raspoređeni u tri klase, zavisno od starosti automobila: 

• historic
• youngtimer
• fastroad

KOTIZACIJA

Cena učešća na reliju “1000 km Beograda - Revival” je 15.000 RSD. Za članove AMD “Dorćol”, kotizacija je 12.000 RSD. 

Svi učesnici dobijaju startni paket koji sadrži:

• putnu knjigu
• startne i sponzorske nalepnice
• poklon paket
• dva lanč paketa
• voće i osveženje na poligonu Tresije
• hranu i piće tokom svečane dodele
• diplomu za sve učesnike
• pobedničke diplome i pehare za najbolje u kategorijama
• pehar “Branimir Džo Perić” i diploma za pobednika u apsolutnoj kategoriji.

Učesnici koji nisu članovi AMD “Dorćol” u okviru kotizacije dobijaju i jednogodišnje članstvo u klubu kojim vozač i njegov automobil automatski postaju i članovi Srpskog saveza za istorijska vozila, a kroz Savez i članovi FIVA-e, krovne organizacije koja se bavi očuvanjem ovog vrednog nasleđa na svetskom nivou. 

NAGRADA BRANIMIR DŽO PERIĆ

Glavna nagrada relija “1000 km Beograda - Revival” nosi ime po automobilskoj legendi, beograđaninu Branimiru Periću zvanom Džo (1945-2008, Beograd).

Bio je član tada značajnog Auto-moto kluba “Akademac”. Vozio je najveće jugoslovenske relije, a proslavio se uspesima na velikim ekspedicijama od preko 15.000 kilometara. Bio je instruktor vožnje, sportski funkcioner, starter na trkama, sportski vozač na kružnim trkama i još mnogo toga.

Sa suvozačem Mališom Vučkovićem u Mazdi 1500 SS pobeđuje na Balkanskom reliju 1968. godine. Sa Ljubomirom Bubetom Spasovskim 1970. godine u fabrički pripremljenom Fiatu 1300

 voze “Tour d’Europe” od 20.000 kilometara. Džo je nakon toga vozio još četiri relija “Oko Evrope”. 

Bio je vođa čuvene ekspedicije od Kragujevca do Kilimadžara 1975. godine, kao druge dve: od Ognjene zemlje do Aljaske i kroz Saharu do Tasilije.

Sedamdesetih je u Beogradu, Kruševcu i Sarajevu organizovao i čuveni auto-bol u kome su vozači fićama pokušavali da uguraju ogromnu loptu u protivnički gol.

Poznat je i kao ugostitelj koji je prvi na čitavom Balkanu pravio i prodavao palačinke. U Bloku 45 i dalje radi “Džoova domaća poslastičarnica” koju vodi Džoova ćerka.

Imao je i filmskog iskustva od čega je najzapaženija uloga startera na finalnoj trci u filmu Gorana Markovića “Nacionalna klasa” iz 1979. godine, kada izgovara čuvenu repliku: “Trka se poništava! Trka se poništava!” Glavnik lik tog legendarnog filma, koga igra Dragan Nikolić, se upravo po Džou zove - Branimir.

“Džo je bio najoriginalnija ličnost automobulizma tog doba. Bio je neverovatno duhovit, svima je pomagao i imao je, da kažem, nesalomivu prirodu zbog koje smo se svi ugledali na njega”, rekao nam je profesor Milan P. Rakočević, inače arhitekta u penziji i Džoov najbolji prijatelj.

ISTORIJA

1965.

Daleke 1965. godine, 19. oktobra, u okviru proslave oslobođenja glavnog grada Jugoslavije, Auto-moto klub “Beograd” organizuje “Beogradski reli”, “veliko takmičenje turističkih automobila”. Trka je počinjala na Kalemegdanu, zatim se vozilo ka Sajmu i kružnim putem do podnožja Avale. Odatle, pa do vrha vozio se ispit tačnosti. Sa Avale su takmičari vozili do Groblja oslobodilaca Beograda, gde su se upisivali u knjigu žalosti, a cilj trke je konačno bio na novobegradskom Ušću.

Novinski članci iz tog doba beleže da se tokom čitavog relija nije desio nijedan saobraćajni prekršaj.

Zanimljivo je da se za ovu trku prijavio i tada poznati pesnik Branko V. Radičević, inače osnivač Dragačevskog sabora trubača u Guči i kulturne manifestacije Disovo proleće u Čačku.

Tadašnje tiražne novine Autorevija prenosi izjavu poznatog glumca Žarka Mitrovića “Spasoja” koji je rekao da ga reli podseća na neku vrstu male olimpijade: “Nije važno pobediti, važno je učestovati u ovoj vožnji i time doprineti da broj automobila u ovoj manifestaciji bude veći”.

Pobednik u apsolutnoj kategoriji je bio Branimir Perić zvani Džo, sa najmanjim brojem kaznenih poena - 30.

Apsolutno poslednji takmičar je bio Milutin Pejaković u fići sa osvojenih čak 18.334 kaznenih poena. Za taj uspeh je dobio tzv, “slatku nagradu” od fabrike bombona i čokolada “Nada Štark”.

1966.

Naredne 1966. godine, 23. oktobra, reli je promenio format i dobio svoj konačni naziv “1000 kilometara Beograda”. Start je bio kod Groblja oslobodilaca Beograda, a cilj na stadionu JNA. Reli je podrazumevao i ispite tačnosti, spretnosti kao i kočenje sa garažiranjem. 

Sa starta je krenuo 42 učesnika, raspoređenih u dve klase: do 850 i preko 850 kubika. Idelano vreme za prelazak 867 kilometara staze bilo je 14 časova i 28 minuta uz prosečnu brzinu od 60 kilometara na čas. Na cilj je stiglo 27 vozača. Trasa relija je bila: Beograd - Kragujevac - Beograd - Iriški venac - Novi Sad - Beograd - Avala - Smederevo - Košutnjak - Ljig - Beograd - Zrenjanin - Beograd.

1967.

U klasi do 850 kubika, pobedi je Mihael Kulundžić (Zastava 750) iz Beograda, a u većoj klasi pobedio je dvadesetogodišnji Goran Štrok iz Zagreba (Austin Kuper S), koji je bio i apsolutni pobednik. 

“Najteže nam je ipak bilo kada smo u nedelju u 13:57 časova startovali ispred ‘Ušća Sava’ i upali na raskrsnicu kod ‘Mostara’ u vreme najveće gužve, kada su automobili stotina Beograđana išli prema stadionu ‘Crvene zvezde’. Vozio sam tada, takoreći, trotoarom, između drvoreda i naprosto jurio pešake”, ispričao je svoje utiske novinarima Dnevnika arhitekta Mirko Krstonošić, koji je u Pežou 204 GTS od Novog Sada do Beograda stigao za 39 minuta u otvorenom saobraćaju, a od podnožja Avale do vrha za samo 3 minuta i 42 sekunde. 

Četvrti reli “1000 kilometara Beograda” se organizovao 19. oktobra. Itinerer je bio dug 1000 kilometara i trebalo je da se prođe za 18 sati vožnje prosečnom brzinom od 60 kilometara na sat. Trku je vozila 61 posada, a na cilj je stiglo njih 53. Učesnici su bili podeljeni u pet klasa, a novina za ovo izdanje relija bilo je i timsko učešće privrednih društava.

Start je bio kod Ušća, a cilj u Ruzveltovoj ulici kod Auto-moto saveza Jugoslavije, a reli se bodovao i u okviru Prvenstva Jugoslavije u reli sportu.

Najmanje sreće je imao beograđanin Rade Milivojević kome je falilo samo nekoliko poena da osigura pobedu u prvenstvu Jugoslavije u klasi do 1300 kubika i trebalo je samo da završi trku. Međutim, pred jutro, kod Umke, u punoj brzini, sa njegovog ostin kupera C, otpao je prednji točak tako da trku nažalost nije završio, a ni titulu osvojio.

Novine iz tog doba prenose ocene da je reli bio “izrazito loše organizovan” uz primer incidenta u kome je miliocioner, navodno po nalogu jednog od funkcionera i organizatora trke - oduzeo dokumenta Jovici Palikoviću zbog “prebze vožnje, omalovažavanja milicionera i vožnje u cik-cak”. To ga ipak nije sprečilo da pobedi. Paliković je takođe tada postavio i novi rekord uspona na Avalu sa 2:51:02.

Kao i prethodnik godina, reli je oraganizovao AMTK “Beograd”. Ove godine, prvi put se u novinama iz tog vremena pominju finansijski problemi u organizaciji, pa je zbog toga sam reli održan nešto kasnije nego obično - 15. i 16. novembra.

Ove godine nije bilo mnogo prigovora na organizaciju i suđenje, međutim, reli se ipak nije bodovao za šampionat Jugoslavije.

Apsolutni pobednik je bio Mladen Gluhak u renou gordini iz Zagreba. Njegova nagrada je bila 2500 dinara. Pobednik u klasi do 1000ccm je bio Darko Vlahović iz Beograda, u klasi do 1300ccm Mladen Gluhak, u klasi preko 1300 kubika Bogdan Damjanović iz Beograda. U plasmanu ekipa auto-moto klubova i društava pobedio je AMTK “Beograd”, a u konkurenciji privrednih organizacija - INA Reno. 

Publiku na Ušću je najviše obradovao Đani Šverko, inače višestruki pobednik Letnje lige automobilista, koji je pobedio u kružnom brzinskom delu relija, za klasu do 850 kubika - iako je startovao poslednji. Šverko je ovu trku vozio van plasmana zato što je prethodno zalutao negde u Vojvodini i tako ispao iz daljeg takmičenja na reliju. 

Zanimljivo je da su prva tri mesta u klasi od 1000ccm osvojila vozila NUS TTS, a isto je bilo i u kategoriji do 1300ccm gde su prva tri mesta osvojila vozila reno gordinija.

Uprkos ponovnim finansijskih problemima, 28. novembra 1970. godine je održan šesti reli “1000 kilometara Beograda”. Ovaj put, reli je vožen u čast Dana republike, a prijave su mogli da šalju samo trkači iz Srbije. Staza je bila duga samo 330 kilometara sa četiri posebna ispita, dva brzinska na Kosmaju i Avali, jedan slalom u Valjevu i poligon spretnosti i u Beogradu. Te godine je reli bodovan za reli šampionat Srbije.

Start je bio ispred Auto kuće “Šumadija” na Obrenovačkom drumu, a cilj ispred hotela “Jugoslavija”, sa Dunavske strane. Svečana dodela nagrada je organizovana hotelu “Jugoslavija”.

Prijavljeno je bilo 99 učesnika, na startu su se pojavila 64 automobile, na cilj je stiglo 58. 

Pobednik u apsolutnoj kategoriji je bio Mihael Kulundžić u NNS TT automobilu, a u ekipnom takmičenju AMTK “Beograd”. U klasi do 785 kubika - Miodrag Živanović (Beograd, Zastava 750), do 850ccm Anton Stanko (Titovo Užice, Zastava 850 S), do 1000ccm - Rodoljub Maličić (Novi Sad, NSU 1000), do 1300ccm Mihael Kulundžić (Beograd, NSU TT), a u klasi preko 1300cc pobedio je Milodrag Jakšić Fanđo (Beograd, BMW 2002 TI).

Neprijatna zanimljivost je da na Avali izgorela mazda R-100 koju je do tada odlično vozio Branimir Perić Džo. Inače, to je bio četrtvi Perićev automobil koji je izgore tokom njegovih takmičenja, pre mazde su izgorele dve fiće i jedna barakuda.

1971.

Ovogodišnji reli se odražao u čast 25-ogodišnjice postojanja AMTK “Beograd”. Staza je bila duga oko 400 kilometara i trebalo je da se odveze za oko 420 minuta. Start je bio 4. decembra ispred Auto-kuće “Zastava” u Ulici vojvode Stepe.

Pre trke Branimir Džo Perić je u svom šaljivom stilu dao izjavu beogradskim medijima da očekuje pobedu: “Ne znam, prijatelji, zašto gubite dragoceno vreme izlazeći mi na megdan. Pa vi bar dobro znate da nemate nikakve šanse. Ja ću, naravno, pobediti iako sam se zarekao da se više neću takmičiti na domaćim takmičenjima”.

Najbolji u nacionalnoj klasi do 785 kubika bio je Zlatko Franković koji je vozio bez filtera za vazduh, u klasi do 850ccm Milorad Marković, u klasi do 1150ccm advokat Darko Vlahović NSU TTC, do 1300ccm Miodrag Perović NSU TTC, u klasi preko 1300 kubika Robert Širenberg BMW 2002. Branimir Džo Perić je bio četvrti u novoj mazdi R100. 

Pobednik u timskom šampionatu je AMTK “Beograd”, a u plasmanu ekipa firmi - Auto škola “AMTK Beograd”.

Inače, pobednici su dobili po dve karte za svečani bal automobilista organizovan sutradan u hotel “Jugoslavija”.